Smena režima nije skok u nepoznato. Ovo je plan za uređen povratak države građanima. Možete pogledati svaki korak kojim sistem trajno oslobađa od zloupotreba, kako se institucije vraćaju građanima i kako se promene zaključavaju tako da ih stara vlast više ne može zaustaviti ili poništiti. Svoju ideju ili komentar na program u svakom njegovom delu možete dati klikom na opciju ”Predloži”.
Srbija u EU 2030., sa zatvorenim pregovaračkim poglavljima i sprovedenim ključnim reformama. Država sa vladavinom prava, nezavisnim institucijama, slobodom govora i okupljanja, slobodnim preduzetništvom i socijalnom pravdom. Jasan evropski pravac, stabilna demokratija i institucije koje rade po evropskim standardima.
Srbija u kojoj su izbori slobodni i demokratski, birački spisak čist, ODIHR preporuke primenjene, a izborni proces teče bez pritisaka, kapilarnih glasova i zloupotrebe državnih resursa. Građani glasaju slobodno, bez straha, a rezultati izbora se priznaju kao stvarni izraz volje birača.
Srbija ima sistem koji korupciju sprečava, otkriva i kažnjava, sa nezavisnim institucijama, profesionalnim istragama i jasnom odgovornošću za zloupotrebu javne funkcije i javnog novca. Borba protiv korupcije daje konkretne rezultate, uključujući oduzimanje nezakonito stečene imovine i povratak opljačkanog novca građanima.
Srbija ostvaruje stopu privrednog rasta od 6% godišnje kroz zdrav model razvoja zasnovan na snažnoj domaćoj privredi, znanju, inovacijama, rastu produktivnosti, fer konkurenciji i izvozu. Privreda radi bez reketa, nefer inspekcija, suvišnih papira i nepotrebnih nameta.
Srbija ima zdravstvo i obrazovanje evropskog kvaliteta: osnovnu platu lekara od 400.000 dinara, zdravstvenog tehničara od 200.000 dinara i nastavnika od 250.000 dinara. Kraće liste čekanja, bolje opremljene škole i zdravstvene ustanove, bolji ishodi lečenja i učenja, pravična organizacija rada i puna autonomija škola i univerziteta.
Srbija stvara uslove za povratak 100.000 ljudi iz dijaspore i sprovodi sistemske mere koje olakšavaju odluku o zasnivanju i širenju porodice. Demografska obnova zemlje je preduslov razvoja i počiva na ulaganju u ljude, porodice, decu, stanovanje, vrtiće, rad i sigurniji život.
Pred vama se nalazi kratak pregled promena koje dolaze u okviru svakog reformskog stuba. Upoznajte se sa promenama koje dolaze i pošaljite nam svoje predloge kako Srbija treba da izgleda posle Vučića.
Država se vraća građanima tako što se izborni proces, mediji, javna uprava i bezbednosni sistem izvlače iz kandži partijske kontrole. Promena sistema počinje od uslova u kojima građani mogu slobodno da biraju i budu informisani. Javne službe više ne smeju biti izborni štab režima, a rukovodeća mesta ne smeju zavisiti od v.d. stanja. Cilj je da institucije ponovo rade po zakonu, a ne po nalogu partije.
Visoka korupcija više ne sme biti politička tema bez institucionalnog razrešenja i odgovornosti. Javni novac zato dobija digitalni trag, veliki ugovori javni dosije, a visoki funkcioneri specijalizovani sistem odgovornosti. Strah od zakona mora da se vrati tamo gde je godinama vladala politička zaštita. Cilj je da novac otet od građana bude praćen, oduzet i vraćen u javne potrebe.
Ekonomija se pomera sa ad hoc subvencija i modela zasnovanog na jeftinoj radnoj snazi ka većoj produktivnosti, novim tehnologijama i jačanju domaćih kompanija. Država prestaje da bira podobne i privilegovane i postavlja jednostavna, predvidiva pravila koja važe za sve – uz niže troškove poslovanja i brže, transparentne procedure. Podsticaji se usmeravaju tamo gde donose realna poboljšanja: ka firmama koje investiraju, izvoze, zapošljavaju i ulaze u lance dobavljača. Cilj je održiv rast koji se direktno preliva u više plate i snažniju domaću privredu. Sve mere su usmerene na rast ukupne faktorske produktivnosti i sistematsko uklanjanje prepreka koje koče razvoj.
Škola mora da bude najveća šansa deteta, a ne mesto gde materijalno stanje roditelja određuje ishod obrazovanja. Reforma obrazovanja spaja nove kurikulume i bolje opremljene škole sa sigurnošću koju donose besplatni udžbenici, besplatni obroci, odeljenja sa najviše 20 učenika, boljim materijalnim statusom nastavnika kako bi se povećao kvalitet znanja i obrazovnog sistema. Zato se nastavni planovi pomeraju ka razumevanju, kritičkom i logičkom razmišljanju, veštinama i bezbednom školskom okruženju koje promoviše saradnju i empatiju. Štitimo autonomiju univerziteta i ulažemo u tehničku opremljenost fakulteta, međunarodnu saradnju i uslove za kvalitetnije naučno istraživanje. Cilj našeg plana je da diploma ponovo znači znanje, a škola pripremu za život.
Zdravstveni sistem se vraća na jednostavnu logiku: pacijent mora da zna kada tačno dobija pregled, terapiju ili operaciju, a vreme čekanja ne sme da ugrozi zdravlje pacijenta. Zdravstveni radnici moraju imati platu i uslove koji ih zadržavaju u javnom sistemu. Liste čekanja, upravljanje kadrovima, preventivna medicina i lekovi postaju javno merljiv sistem. Cilj je zdravstvo u kom put do lekara ne zavisi od veze.
Ovaj stub štiti ljude koji najčešće ostaju sami u krizi: penzionere, siromašne porodice, decu, osobe sa invaliditetom i porodice koje brinu o najtežim slučajevima. Pomoć ne sme biti milostinja države, već pravo koje se dobija na vreme. Sistem mora prepoznati stvarne troškove života i mora znati kakav je kvalitet lokalnih usluga tamo gde ljudi žive kako bi mogao da interveniše na adekvatan način. Cilj je država koja ne zaboravlja najranjivije.
Srbija mora biti zemlja u kojoj se ostaje, radi, rađa i u koju se ljudi vraćaju. Zato se porodična politika spaja sa vrtićima, roditeljskim odsustvom, prvim domom, radnim pravima i povratkom dijaspore. Država treba da ukloni lutanje kroz administraciju i kaznu za roditeljstvo. Cilj je normalan život, a ne preživljavanje uz procedure.
Evropski put Srbije nije prazna parola, već državni prioritet sa preciznim i jasnim rokovima, ljudima koji na pridruživanju rade i javnim nadzorom nad primenom evropskih reformi. Svako pregovaračko poglavlje dobija odgovorno lice i kontinuirano izveštavanje javnosti uz interne mehanizme koordinacije za ubrzanje reformi, a građani javni uvid u to šta je usvojeno i šta kasni. Spoljna politika i diplomatija usklađuju se sa ciljem članstva u EU. Cilj je da Srbija do 2030. završi ključne poslove za ulazak u EU.
Širenje javnih usluga zahteva novac i disciplinu. Zato reforme iz ovog stuba odgovaraju na pitanje odakle novac i kako se sprečava novo neodgovorno zaduživanje radi pokrivanja troškova sprovođenja političkih programa režima. Svaka skupa politika mora imati izvor finansiranja, a svaki veliki projekat javno dostupnu analizu i svoj investicioni dosije. Budžet mora da bude čitljiv, a javna preduzeća i subvencije ulaze u režim kontrole. Cilj je država koja troši zbog rezultata, ne zbog rejtinga vlasti.
Svim građanima Srbije, međunarodnim partnerima i privrednicima šaljemo signal da je država promenila svoj pravac. Zatim transparentno donosimo zakone kojima se sistem oslobađa partijskih stega – slobodni i pošteni izbori, slobodni i odgovorni mediji, efikasna državna administracija u službi građana, javni sektor po meri čoveka i temelji jake domaće privrede. Kraj zarobljene države.
Prva 24 sata pokazuju da Srbija više nije partijski plen, već država koja služi građanima i odgovara zakonu. Nova vlast prvog dana preuzima kontrolu nad ključnim polugama zarobljene države: bezbednosnim sektorom, BIA, MUP-om, javnim preduzećima, velikim državnim ugovorima i tokovima javnog novca. Cilj je jasan: institucije moraju da rade za građane, a ne za jednu stranku. Prvi dan nije simbolika. To je operativni prekid sa sistemom pritisaka, ucena, korupcije i partijske kontrole. Odmah se štiti dokumentacija, otvaraju najveći ugovori, zaustavljaju sporne odluke, uvodi javni nadzor i pokreću institucije da rade svoj posao. Posle 14 godina razaranja institucija, Srbija već prvog dana šalje jasnu poruku građanima, privredi i međunarodnim partnerima: zemlja menja pravac. Država se vraća pod kontrolu zakona. Javni novac se vraća pod kontrolu građana. Vlast se vraća u okvir odgovornosti. Nova vlast ima četiri godine da sprovede reforme koje su uslov normalnog života, pravne sigurnosti, ekonomskog rasta i evropske Srbije. Ali promena počinje prvog dana: odlukama koje pokazuju da više nema nedodirljivih, tajnih ugovora, partijske države i vlasti iznad zakona.
U prvih sedam dana nova vlast prelazi sa prvih urgentnih rezova na postavljanje temelja za promenu sistema. Vlada odmah utvrđuje stvarno stanje države: tajne ugovore, preuzete obaveze, skrivene rashode, v.d. imenovanja, diskrecione isplate, subvencije, javne nabavke i sva plaćanja medijima iz republičkog, pokrajinskog, lokalnog i javnopreduzzetničkog novca. Posle 14 godina tajnih ugovora, partijskog upravljanja budžetom i sakrivanja javnog novca, građani dobijaju prvi službeni presek zatečenog stanja. Javnost mora da vidi koliko je novca potrošeno, koje su obaveze preuzete, gde su najveći fiskalni i pravni rizici i koji poslovi odmah ulaze u reviziju. U istoj nedelji počinje vanredni nadzor nad najvećim infrastrukturnim projektima. Proveravaju se ugovori, aneksi, dozvole, rokovi, kvalitet radova, tehnički nadzor, bezbednost objekata, izvršena plaćanja i odgovorna lica. Poruka je jednostavna: više nema sakrivenih papira, nameštenih poslova i javnog novca bez javne kontrole. Od prve nedelje država počinje da radi pod svetlom javnosti, sa jasnim rokovima, odgovornim licima i tragom svake odluke.
Prvih 30 dana pretvara hitne odluke u konkretne planove, zakonske predloge i prve vidljive koristi za građane. Država odmah ulazi u probleme koje ljudi svakodnevno osećaju: liste čekanja u zdravstvu, skrivene troškove školovanja, nedostatak mesta u vrtićima i namete koji opterećuju građane i privredu. Prvi mesec služi da se utvrdi stvarno stanje, objave podaci, odrede rokovi i pokrenu rešenja. Posle 30 dana građani moraju da vide gde su stvarne liste čekanja, šta se sve naplaćuje kroz parafiskalne namete, koliki su skriveni troškovi školovanja i u kojim opštinama nedostaju mesta u vrtićima. Problemi više ne smeju da se kriju iza netačnih evidencija, zatvorenih baza, nejasnih nadležnosti i nepotpune dokumentacije. U zdravstvu počinje revizija lista čekanja i priprema pravila da pacijent dobije uslugu u privatnoj ustanovi kada država ne može da je pruži u propisanom roku. U obrazovanju počinje plan za besplatne udžbenike, školski obrok i smanjenje troškova koje roditelji danas plaćaju iz svog džepa. U porodičnoj politici pokreće se nacionalni program izgradnje i proširenja mreže vrtića. Istovremeno, Vlada upućuje Narodnoj skupštini prve reformske zakone koji zaključavaju promenu sistema: izborni i medijski paket, ograničenje v.d. statusa, nova pravila za javno-privatna partnerstva, zakon o BIA, zakon o javnom servisu i zakon o specijalnom tužiocu za visoku korupciju. Prvi mesec ne rešava sve probleme. Ali postavlja novo pravilo: država više ne sme da sakriva stvarno stanje. Svaki veliki problem dobija javnu evidenciju, nosioca, rok, plan rešavanja i merljiv rezultat.
Posle 100 dana mora biti jasno da promena nije samo smena vlasti, već demontaža sistema koji je zarob io državu. U ovom roku nova vlast prelazi sa krizne kontrole na prve velike reforme. Centri starog sistema više ne smeju da imaju moć da koče promene, sakrivaju dokumenta, kontrolišu institucije, pritiskaju medije, nameštaju poslove i upravljaju javnim novcem kao partijskom kasom. U prvih 100 dana usvajaju se ključni zakoni i uspostavljaju novi sistemi: specijalno tužilaštvo za visoku korupciju, Fond za povraćaj opljačkanog novca, profesionalni RIK, novi REM, javni konkursi za profesionalni menadžment u javnim preduzećima i novi sistem subvencija za domaće i strane kompanije. Ukidaju se lex specialis zakoni koji su služili za zaobilaženje redovnih procedura, javnih nabavki, planske kontrole i odgovornosti. Veliki državni poslovi vraćaju se u redovan pravni režim: javni ugovori, javni rokovi, javna cena, javna kontrola. Privreda dobija prvo rasterećenje kroz seču parafiskalnih nameta i uklanjanje suvišnih propisa koji guše poslovanje. Novi sistem subvencija usmerava javni novac ka inovacijama, produktivnosti, novim tehnologijama, izvozu i domaćim lancima dobavljača. Istovremeno, država počinje da zaustavlja odlazak ključnih ljudi iz prosvete i zdravstva. Povećanje plata nastavnicima, lekarima, medicinskim sestrama i drugim deficitarnim kadrovima postaje prvi korak u obnovi javnih službi bez kojih nema normalnog života. Posle 100 dana Srbija mora da ima novo pravilo: izbori, javni novac i državne institucije više ne smeju biti pod kontrolom partije, pritisaka i ucena. Država se vraća zakonu, građanima i javnom interesu.
Pitajte šta se menja za vas, vašu porodicu, posao, opštinu ili oblast koja vas zanima.
Odgovor je informativan i ograničen na mere koje su unete u bazu ovog prototipa.
Politički programi su često teški za čitanje: dugi su, tehnički i pisani administrativnim jezikom. Zato smo ovaj plan okrenuli onako kako i treba - od života ljudi i šta promene donose običnom čoveku. Izaberite profil koji vam je najbliži i pogledajte šta plan konkretno donosi vama, vašoj porodici, vašem poslu i vašem svakodnevnom životu. Ceo plan možete pročitati u svakom trenutku klikom na opciju „Pogledaj ceo plan”.
Utvrđuje se zakonski model obeštećenja za umanjene penzije iz perioda 2014–2018, uz isplatu u ratama i pravo naslednika preminulih penzionera.
Najniže penzije zakonski se vezuju za minimalnu zaradu, kako nijedan penzioner ne bi ostao ispod nivoa osnovnog preživljavanja.
Penziona politika vodi se tako da prosečna penzija dostigne i održava se na najmanje polovini prosečne plate.
Građani stariji od 65 godina bez penzije, prihoda i imovine od koje mogu da žive dobijaju socijalnu penziju od 24.000 dinara.
Penzioneri sa najnižim primanjima dobijaju besplatne neophodne lekove, jasne termine za preglede i prioritet za preventivne kontrole.
Svi učenici u osnovnim i srednjim školama dobijaju besplatne udžbenike za svaku školsku godinu.
Svi učenici u osnovnim i srednjim školama dobijaju besplatne obroke tokom školske godine.
Srednja škola postaje obavezna za sve đake u Srbiji.
Odeljenja u osnovnim i srednjim školama se smanjuju na najviše 20 učenika.
Učenici stručnih škola idu na praksu samo kod licenciranih poslodavaca, sa obučenim mentorom, bezbednim radnim mestom, jasnim planom učenja i obaveznom naknadom.
Nove laboratorije, biblioteke, čitaonice, studentske domove, digitalna oprema i drugu istraživačku infrastrukturu.
Ulaganja u rekonstrukciju i izgradnju novih studentskih domova, čitaonica, biblioteke i opremu koju studenti svakodnevno koriste.
Za svaki studijski program javno se objavljuju akreditacija, broj nastavnika, odnos studenata i profesora, prolaznost, trajanje studija i zapošljivost diplomaca.
Ako fakultet ili studijski program izgubi akreditaciju, studentima se obezbeđuje prelazak na akreditovan program, priznavanje zakonito položenih ispita ili završetak studija po posebnom režimu.
Univerziteti se finansiraju i po kvalitetu nastave, podršci studentima, saradnji sa privredom, međunarodnim projektima i zapošljivosti diplomaca.
Svako dete dobija zakonsko pravo na mesto u jaslicama, vrtiću ili akreditovanom programu ranog razvoja najkasnije 12 meseci od prijave.
Deca zaposlenih roditelja, samohranih roditelja, porodica sa troje i više dece, povratnika, deficitarnih zanimanja i ranjivih grupa dobijaju mesto u roku od 6 meseci.
Ako opština ne obezbedi mesto u javnom vrtiću, automatski finansira akreditovani privatni vrtić kroz vaučer.
Porodica dobija fleksibilni fond odsustva: 18 meseci za prvo i drugo dete, 24 meseca za treće i svako naredno dete, uz neprenosivu očinsku kvotu.
Uvodi se mesečni dečji poreski kredit: 10.000 dinara za prvo dete, 15.000 za drugo, 25.000 za treće i 30.000 za četvrto i svako naredno dete.
Država finansira medicinski opravdan postupak VTO bez skrivenih troškova, uvodi jasne rokove i brz put za očuvanje plodnosti pre teškog lečenja.
Osnovna neto plata nastavnika sa punim fondom časova fazno se podiže na 250.000 dinara kroz novu platnu matricu za prosvetu.
Nastavnici koji rade na sistematizovanom i trajnom radnom mestu prelaze sa određenog na neodređeno vreme, osim kada stvarno menjaju odsutnog zaposlenog.
Nastavnici matematike, fizike, informatike, hemije, stručnih predmeta i nastavnici u opštinama sa manjkom kadra dobijaju dodatak od 10% do 25%.
Odeljenja u osnovnim i srednjim školama se smanjuju na najviše 20 učenika.
Nastavnici u deficitarnim predmetima, manjim opštinama i školama koje teško zadržavaju kadar dobijaju prioritet u programima pristupačnog stanovanja.
Vaspitači dobijaju jasne koeficijente prema stručnoj spremi, iskustvu, odgovornosti grupe i radu sa decom kojoj je potrebna dodatna podrška.
Vaspitači koji rade na poslovima koji su stalno potrebni ustanovi prelaze na neodređeno vreme, uz prekid prakse lančanih privremenih ugovora.
Širenje kapaciteta prati zapošljavanje novih vaspitača, medicinskih sestara-vaspitača, stručnih saradnika i asistenata.
Pravo deteta na mesto u vrtiću u roku od 12 meseci otvara potrebu za novim vaspitačima i jačanjem predškolskog sistema.
Vaspitači u opštinama sa manjkom kadra i dugim listama čekanja ulaze u programe pristupačnog stanovanja za deficitarne javne službe.
Osnovna plata lekara fazno dostiže 400.000 dinara, a osnovna plata medicinske sestre/tehničara 200.000 dinara.
Zdravstveni radnici u primarnoj zaštiti, malim opštinama, nerazvijenim sredinama i deficitarnim specijalnostima dobijaju posebne finansijske podsticaje.
Svaka bolnica i dom zdravlja dobija plan potrebnih lekara, sestara, tehničara i saradnika prema broju pacijenata, listama čekanja i lokalnim potrebama.
Ustanove i timovi koji skraćuju liste čekanja i imaju dobre ishode dobijaju dodatna sredstva, opremu, kadrovski prioritet i nagrade za zaposlene.
Raspored rada, dežurstva, prekovremeni sati, slobodni dani, kongresi, evidencija prisustva i napredovanje uređuju se javnim pravilima.
Status v.d. traje najviše 60 dana, bez produženja i bez ponovnog imenovanja istog lica na isto mesto.
Rukovodeća i stručna mesta popunjavaju se kroz javne konkurse, jasne uslove, bodovanje, rang-liste i obrazloženu odluku o izboru.
Uvodi se katalog radnih mesta, jasni koeficijenti, dodaci i pravila napredovanja, a plata zavisi od složenosti posla, odgovornosti, kompetencija, rezultata i obuke.
Zaposleni koji prijavi politički pritisak, premeštaj, degradaciju ili pretnju otkazom dobija zaštitu, a kada se zloupotreba dokaže, sledi vraćanje na rad, naknada štete ili druga pravna satisfakcija.
Građani i zaposleni vide status predmeta, rok, odgovorno lice i sledeći korak u postupku, kako bi se smanjili pritisci, čekanje i skrivanje odgovornosti.
Radnik dobija zaradu preko računa, u ugovorenom roku i na iznos koji je prijavljen, a poslodavac koji kasni ili deo isplaćuje „na ruke” ulazi u prioritetnu kontrolu.
Radno vreme se evidentira digitalno ili kroz proverljiv sistem, da smene, pauze, slobodni dani i dodatni sati ne zavise od usmenog dogovora.
Prekovremeni rad, noćni rad, rad nedeljom i rad praznikom mora biti evidentiran i plaćen po uvećanoj stopi, uz jasan trag za radnika i inspekciju.
Radnik u fabrici, trgovini, ugostiteljstvu, obezbeđenju, dostavi, platformskom radu, agencijskom radu ili radu od kuće ima pisani ugovor, prijavu, odmor, bolovanje i pravnu zaštitu.
Radnik dobija vaučer za obuku ili prekvalifikaciju za zanimanja koja se stvarno traže: digitalne veštine, zanate, industrijsko održavanje, logistiku, negu, zelenu ekonomiju i preradu hrane.
Operativni rad policije, vojske i bezbednosnih struktura oslobađa se partijskog komandovanja i političkog pritiska.
Zaposleni u uniformi koji odbije nezakonit nalog ili prijavi pritisak dobija institucionalnu zaštitu od odmazde, premeštaja i degradacije.
Napredovanje se vezuje za stručnost, rezultate, obuku, iskustvo i proveru integriteta, a ne za političku lojalnost.
Prioritet dobijaju zaštitna oprema, obuka, vozila, komunikacioni sistemi, psihološka podrška i bezbednost na radu.
Dodaci za rizik, smene, dežurstva, teren i posebne zadatke uređuju se jasnim i proverljivim pravilima.
Uvodi se jedinstven javni registar taksi, naknada i obaveznih plaćanja, uz cilj da se administrativno i parafiskalno opterećenje smanji za najmanje 25%.
Samostalac na jednom mestu vidi poreze, doprinose, rokove, rešenja, prijave, dozvole, opomene i status svih obaveza prema državi.
Za male preduzetnike bez teških prekršaja važi pravilo: prvo nalog za ispravku i rok za otklanjanje nepravilnosti, a kazna tek ako se nalog ne ispuni.
Država, javna preduzeća i veliki naručioci plaćaju u propisanom roku, a kašnjenje automatski nosi zateznu kamatu i javni trag duga.
Mali samostalci dobijaju pristup povoljnijim kreditnim linijama, garancijama i vaučerima za opremu, digitalne alate, standarde, sertifikate i širenje prodaje.
Dobit koja ostaje u firmi i ulaže se u opremu, tehnologiju, nove pogone, istraživanje i razvoj, energetsku efikasnost ili zapošljavanje oslobađa se poreza.
Državna podrška ide za mašine, automatizaciju, robotiku, softver, energetsku efikasnost, izvoz, sertifikate i uključivanje domaćih firmi u lance dobavljača.
Uredne firme imaju manje kontrola, jasna mišljenja Poreske uprave i digitalni status predmeta, dozvola, prijava i zahteva.
Domaće firme dobijaju vaučere za uvođenje AI alata, automatizaciju procesa, digitalizaciju proizvodnje, analitiku podataka i saradnju sa istraživačkim timovima.
Javne nabavke, subvencije, dozvole, inspekcije i plaćanja dobijaju digitalni trag, rokove, odgovorna lica i javno proverljive odluke.
Poljoprivrednik unapred zna pravo, iznos, rok i status isplate, a svaka subvencija ima javno objavljen pravilnik, digitalnu prijavu i rok u kome država mora da plati.
Prioritet dobijaju sistemi za navodnjavanje, odvodnjavanje, protivgradnu zaštitu, atarski putevi i lokalna skladišta.
Država finansira opremu, hladnjače, sušare, skladišta, zajednički nastup na tržištu i pregovaračku snagu malih proizvođača.
Podrška ide za male prerađivačke kapacitete: sirane, sušare, hladnjače, preradu voća i povrća, pakovanje i standarde kvaliteta.
Uvodi se jača podrška za osiguranje useva, stoke i opreme, kao i krizni mehanizam za sektore pogođene sušom, bolešću, naglim padom cena ili zatvaranjem tržišta.
Porodice bez prihoda, žrtve nasilja, stari bez podrške, ljudi bez smeštaja i porodice pogođene požarom, poplavom ili naglim gubitkom prihoda dobijaju hitnu pomoć u roku od 72 sata.
Nijedno pravo se ne ukida automatski; korisnik dobija obaveštenje, rok za objašnjenje, razgovor sa stručnim radnikom i brzu reviziju u roku od 15 dana.
Ko se zaposli ili počne legalno da radi zadržava deo socijalne pomoći i dečijeg dodatka tokom prelaznog perioda, da prva plata ne znači automatski gubitak podrške.
Podižu se cenzusi i iznosi dečijeg dodatka za siromašne porodice, samohrane roditelje i decu sa invaliditetom, uz uvođenje statusa roditelja-negovatelja.
Opštine razvijaju pomoć u kući, dnevne boravke, lične pratioce, personalne asistente, podršku za decu sa smetnjama u razvoju, stare i porodice u krizi.
Svaka osoba koja duže traži posao dobija svog savetnika, procenu veština, plan zapošljavanja i praćenje posle zaposlenja.
NSZ za svakog nezaposlenog pravi profil veština: obrazovanje, iskustvo, zanimanja za koja je spreman i prepreke za posao.
Nezaposleni dobija vaučer za obuku kod akreditovanih pružalaca, za zanimanja koja se stvarno traže.
Za ljude koji teško dolaze do prvog ili novog posla uvode se subvencionisana praksa, radni mentor i povezivanje sa lokalnim poslodavcima.
Osobe 50+, žene van tržišta rada, osobe sa invaliditetom i dugoročno nezaposleni dobijaju intenzivniji rad sa savetnikom, podršku za prevoz, prilagođavanje radnog mesta i radnog mentora.
Povratnik dobija jedan administrativni put za dokumenta, prebivalište, poreze, zdravstvo, školu, posao, priznavanje diploma i pokretanje biznisa.
Diplome, profesionalne kvalifikacije i radno iskustvo iz inostranstva priznaju se kroz jasne rokove, elektronski status predmeta i jednostavniji postupak.
Povratnici dobijaju jasan poreski status, vodič za prijavu prihoda i poseban režim za prve godine po povratku.
Povratnik i porodica dobijaju jednostavnu prijavu na zdravstveno osiguranje, izbor lekara i digitalni status zahteva.
Deca povratnika iz dijaspore ulaze u prioritetnu grupu za vrtić i jaslice, sa rokom od 6 meseci za mesto u javnom ili akreditovanom programu.
Svako pregovaračko poglavlje dobija odgovornu osobu, stručni tim, rokove i plan rada, a javni portal pokazuje šta je usvojeno, šta se primenjuje i gde postoji zastoj.
Plaćanja u evrima prema SEPA pravilima postaju jednostavnija, jeftinija i predvidljivija.
Kroz CEOP 2.0 investitor unapred vidi planski status, vlasništvo, terete, infrastrukturne kapacitete, rokove i odgovorna tela.
Državna pomoć ide projektima koji donose tehnologiju, automatizaciju, istraživanje i razvoj, izvoz, veće zarade, obuke, zelenu i digitalnu transformaciju i domaće dobavljače.
Veliki projekti, subvencije, dozvole i plaćanja dobijaju digitalni trag, javni dosije, rokove i odgovorna lica.
Država finansira petogodišnje pozicije za najbolje mlade istraživače iz Srbije i naše istraživače iz inostranstva, uz sredstva za laboratoriju i mentorsku podršku.
Istraživači dobijaju osnovni budžet za opremu, materijal, konferencije i rad sa timom, uz manje birokratskog dokazivanja.
Uvodi se sistem transfera tehnologije: pravila o intelektualnoj svojini, podeli prihoda i standardni ugovori za saradnju sa privredom.
Istraživačima se omogućava da budu osnivači, suvlasnici ili savetnici firmi koje nastaju iz javno finansiranog istraživanja.
Uvode se industrijski doktorati i vaučeri za primenjeno istraživanje, kako bi firme rešavale konkretne tehnološke probleme sa fakultetima, institutima i istraživačkim timovima.
U novom javnom medijskom servisu zapošljavaju se profesionalni novinari, urednici, tehničko i produkciono osoblje koje nije učestvovalo u partijskom upravljanju, propagandi i cenzuri.
Kandidati za upravu prolaze javni konkurs, objavu biografija, program rada, intervju, proveru integriteta i obrazloženu odluku.
Javni servis uvodi najmanje 3 debatne društveno-političke emisije nedeljno, sa učešćem različitih političkih i stručnih stavova.
Jasan plan zaštite bezbednosti novinara i brza zaštita od strane policije i tužilaštva.
Uvodi se registar svih ugovora za javno oglašavanje i sponzorstva, a mediji koji ponavljano šire govor mržnje, ciljaju ljude ili krše kodeks gube pravo na javno finansiranje.
Najmanje 20% konkursnog budžeta Ministarstva kulture ide za savremeno stvaralaštvo, nezavisnu scenu i mlade autore.
Ustanove i organizacije sa dokazanim rezultatima mogu dobiti programski ugovor na 3 godine, uz godišnju evaluaciju rezultata.
Javni novac mogu da dobiju samo programi koji imaju jasna pravila fer rada, plaćanja umetnika i saradnika, dobrog upravljanja i dostupnosti publici.
U prve četiri godine obnavlja se najmanje 100 domova kulture, biblioteka, bioskopa, galerija i prostora za mlade.
Svaka opština dobija najmanje 12 kvalitetnih kulturnih programa godišnje kroz gostovanja pozorišta, muzeja, galerija, orkestara, filmskih centara i nezavisnih produkcija.