Србија после Вучића

Фер и демократски избори нису могући без професионалног јавног медијског сервиса. После година медијског мрака и пропагандне контроле, РТС мора да буде трансформисан из партијског инструмента за манипулацију јавним мњењем у јавни сервис грађана. Нови јавни сервис мора да гарантује политички плурализам, тачно и истинито информисање, јавну дебату и равноправан приступ релевантним политичким и друштвеним актерима. Грађани морају да добију увид у стварно стање у земљи, а не уређену слику власти. Професионални новинари и уредници koji нису учествовали у злоупотреби система добијају заштиту, а одговорност се утврђује за оне koji су јавни сервис користили за пропаганду, дискредитацију политичких противника и обману грађана.

Без снажног и независног РЕМ-а нема слободе медија. РЕМ мора да постане стварни независни регулатор електронских медија, а не политички штит за телевизије koje крше закон, шире пропаганду и злоупотребљавају националну фреквенцију. Електронски медији са националном фреквенцијом морају да обезбеде мерљив политички плурализам, тачно информисање, професионалне стандарде, заштиту достојанства грађана и забрану организованих кампања мржње и дискредитације. За тешка и поновљена кршења уводе се аутоматске последице: јавна опомена, новчана казна, привремена забрана дела програма, суспензија дозволе и одузимање националне фреквенције. Циљ је да медијски простор поново служи грађанима, а не политичкој контроли и пропаганди.

Националне фреквенције су јавно добро. Приватне телевизије koje их користе морају да поштују закон, професионалне стандарде, политички плурализам и обавезе из дозволе koju су добиле. Контрола медија преко оглашавања великих државних система створила је медијски мрак у Србији. Јавни новац више не сме да се додељује политички лојалним медијима koji шире пропаганду, говор мржње, кампање таргетирања и организовану дискредитацију политичких противника, новинара и грађана. Државно оглашавање и пројектно финансирање медија уређују се по правилима транспарентности, недискриминације и јавног интереса, у складу са европским стандардима о слободи медија. Медији koji добијају јавни новац морају да испуњавају законске, професионалне и програмске услове, уз заштиту уредничке независности од политичког утицаја, притиска великих корпорација и економске уцене. Посебно се уводи план заштите безбедности новинара: брза реакција на претње, јавна евиденција напада, одговорност институција и забрана да државни органи и јавна предузећа финансирају медије koji учествују у таргетирању новинара.

Тачан бирачки списак је предуслов фер и демократских избора. Фантомски бирачи, дупли уписи и манипулације пребивалиштем стварају простор за изборну злоупотребу и разарају поверење грађана у изборни процес. Јединствени бирачки списак се чисти и ажурира упаривањем са државним регистрима, укључујући Централни регистар становништва, матичне књиге, евиденције пребивалишта, држављанства и смрти. Свака промена у списку мора имати јасан извор, датум, разлог и електронски траг, а подаци се ажурирају у реалном времену. Садржај бирачког списка постаје јавно проверљив у мери koja штити личне податке, али омогућава контролу законитости. Грађани, изборне комисије, посматрачи и овлашћени контролори морају да виде где постоје спорни уписи, необјашњиве промене пребивалишта, дупликати и неправилности. Реформа истовремено штити грађане од погрешног, селективног или политички мотивисаног брисања. Пријава стварног пребивалишта не сме да значи губитак имовинских, социјалних или других права, већ уређивање евиденција и заштиту права гласа.

Пре првих наредних избора мора се успоставити фер изборни систем, kako би резултати коначно одражавали стварну изборну вољу грађана Србије. Спроводе се кључне препоруке међународних организација за праћење избора: тачан бирачки списак, равноправан приступ медијима, контрола финансирања кампање, спречавање притисака на бираче, забрана злоупотребе јавних ресурса и професионалан рад изборне администрације. Ове промене могу се спровести брзо ако постоји политичка воља. Циљ је да избори престану да буду контролисан процес власти и постану слободно надметање у ком грађани одлучују без притисака, манипулација и институционалне злоупотребе.

РИК мора да постане стална професионална изборна администрација, а не партијски делегиран апарат koji се активира пред изборе. Поверење грађана у изборе зависи од тога да ли тело koje организује изборе ради стручно, непристрасно и под јавном контролом. Нова РИК има професионалну службу, јасне процедуре, сталне кадрове, јавне рокове, обавезу објављивања одлука и одговорност за закониту организацију избора на целој територији Србије. Њен рад обухвата контролу бирачког списка, обуку бирачких одбора, изборни материјал, приговоре, резултате и комуникацију са јавности. Странке задржавају право контроле изборног процеса, присуство у изборним органима и увид у документацију, али не воде оперативну организацију избора. Циљ је да изборна администрација буде професионална, проверљива и довољно јака да обезбеди поштене изборе и стабилност демократског поретка.

В.д. стања, привремени уговори и запошљавање мимо конкурса постали су jedan од главних механизама партијске контроле јавног сектора. Држава мора да прекине управљање институцијама преко људи koji зависе од политичке воље, уговора на кратак рок и страначке послушности. Руководећа места и стални послови у јавној управи, јавним службама, јавним предузећима и просвети попуњавају се јавно, конкурсно и по проверљивим компетенцијама. В.д. статус се строго ограничава роком, забрањује се његово бесконачно продужавање, а уговори о привременим и повременим пословима не смеју да служе као паралелни систем запошљавања за сталне послове. Запослени koji пријави или докаже политички притисак добија заштићени статус, по моделу заштите узбуњивача. Такво лице не може изгубити посао, бити деградирано или кажњено зато što је одбило политичку уцену, осим у случају грубог кршења радне обавезе које није повезано са пријавом притиска. Посебно се уређује правно одржива ревизија случајева у kojima су људи остајали без посла или им уговори нису продужавани због одбијања да учествују у страначким активностима. Циљ је да јавни сектор поново постане професионална служба грађана, а не изборна инфраструктура власти.

Јавна и државна предузећа морају да престану да буду партијски ресурс за запошљавање, извлачење новца, притиске на запослене и политичку контролу грађана. Државни системи морају да служе јавном интересу, а не страначкој инфраструктури власти. Управљање јавним предузећима пребацује се на професионалне надзорне одборе, јавне конкурсе за директоре, уговоре о мерљивом учинку и редовно објављивање резултата. Руководство одговара за финансије, квалитет услуге, инвестиције, набавке, губитке, дугове и испуњење циљева. Забрањује се коришћење јавних предузећа за страначко запошљавање, финансирање политичких активности, притисак на раднике и злоупотребу јавних ресурса у кампањи. Циљ је да јавна предузећа постану професионални системи koji грађанима обезбеђују услуге, инфраструктуру и вредност за новац koji плаћају.

Службе безбедности морају да штите националну безбедност и уставни поредак, а не власт, владајућу странку или појединца. Држава после промена прекида континуитет са компромитованом БИА-ом koja је коришћена за контролу политичких противника, притиске, медијске операције, злоупотребу јавног сектора и везе са криминалним структурама. Оснива се нова професионална безбедносна структура са јасним законским мандатом, ограниченим овлашћењима и снажном контролом. Њен рад подлеже парламентарном надзору, судској контроли, унутрашњој контроли и редовној провери законитости примене тајних мера. У безбедносно осетљивим предметима, посебно код организованог криминала, трговине оружјем, наркотицима, корупције са елементима организованог криминала и предмета са фактором иностраности, нова служба може имати законом одређену оперативну и истражну улогу, искључиво под контролом тужилаштва и суда. Циљ је да Србија добије службу koja штити државу и грађане, а не партијски апарат за надзор, уцене и политичку репресију.

Успостављање Специјалног тужилаштва за високу корупцију јавних функционера, по угледу на румунски модел, са својом посебном Тужилачком полицијом, који ће покренути истраге и процесе о носиоцима извршне, законодавне и судске власти, органима управљања на свим нивоима власти, постављених, именованих и изабраних лица/државних службеника на положају, као и у јавним предузећима, установама, агенцијама, медијским сервисима, правосуђу и другим ентитетима који имају значајан друштвенп-политички утицај.

Сви велики јавни расходи (субвенције, јавне набавке, трансфери итд.) морају проћи ex-ante проверу пре него што се новац исплати из јавног буџета. Систем мора да спречи доделу јавног новца фирмама повезаним са државним функционерима, партијским кадровима, намештеним понуђачима, структурама из пореских рајева и скривеним власницима.

Новац који је одузет кроз судски процес у предметима високе корупције не сме да се загуби у буџету државе, већ мора бити враћен грађанима и мора имати свој јавни траг. Фонд мора да успостави директну везу између борбе против корупције, заплењене имовине и видљивих улагања у здравство, образовање, локалну инфраструктуру и јачање институција. Модел управљања Фондом мора бити правно одржив и заснован на европским стандардима који допуштају грађанско одузимање имовине функционера која се не може објаснити и пребацивање терета објашњења порекла имовине када држава претходно покаже озбиљну несразмеру између законитих прихода и имовине.

Заустављање политичке контроле кривичних истрага у оквиру МУП-а и безбедносних структура. Тужилац мора имати стварну команду над полицијом у предистражном и истражном поступку, док се компромитована и кадровски осакаћена БИА замењује потпуно новом, професионалном безбедносном службом са јасним законским мандатом, деполитизованим кадровима и снажним парламентарним, судским и тужилачким надзором. Безбедносна служба се укључује у рад када постоје елементи организованог криминала, трговине оружјем, наркотицима, регионалних или међународних мрежа, уз обавезну закониту координацију са тужилаштвом и забрану политичке злоупотребе.

Избор, напредовање и одговорност судија и тужилаца мора да се заснива на њиховом знању, интегритету, резултатима рада и јавно дефинисаним и провереним критеријумима. Реформа мора да пресече утицај политике на рад и напредовање у систему правосуђа и уведе јавну одговорност ВСС-а и ВСТ-а за сваку одлуку.

Субвенције су се до сад додељивале углавном страним компанијама које су доносиле технологије са ниском додатном вредношћу. Државна помоћ мора да се веже за продуктивност, нове технологије, извоз, више зараде и снажно укључивање домаћих фирми у ланце добављача. Подршка државе се може доделити само пројектима који доносе мерљив развојни ефекат и који се не би реализовао у истом обиму без подршке државе.

Србија мора да улаже и уравнотежено развија све своје крајеве да би се економска моћ децентрализовала ван Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца. Потребно је успоставити 10 регионалних центара у оквиру који направе инвестиционе зоне, функционална тржишта рада и организовани ланци добављача. Регионални мотори се не бирају политички, већ према јавним критеријумима развојне способности и потенцијала да повуку околне општине.

Привреда Србије се гуши у парафискалним наметима. Неопходно је укинути скривене порезе који се наплаћују под називом такси, накнада, обавезних чланарина без стварне услуге итд. Сваки непорески намет мора имати јасну услугу, цену, правни основ и корисника; све остало се укида или отворено претвара у порез кроз закон и буџет.

Прописи у Србији морају бити краћи и јаснији да би пословање било јефтиније. Циљ је да се административни трошак пословања смањи најмање за 25%, а за мала и средња предузећа најмање за 35%. Држава укида непотребне дозволе, потврде, обрасце, таксе и накнаде. Податке које већ има у службеним евиденцијама прибавља сама, по службеној дужности. Свака нова обавеза за привреду може се увести само ако се истовремено укине или поједностави постојећа обавеза већег трошка. Циљ је да предузетници мање времена троше на папирологију, шалтере и чекање, а више на производњу, запошљавање, извоз и раст.

Србија мора да укине непотребна ограничења у девизном пословању и прекограничним плаћањима. Циљ је да извозници услуга, IT фирме, SaaS компаније, консултанти и домаће фирме које послују са иностранством могу да раде брзо, дигитално и без сувишног доказивања сваке девизне трансакције. Девизно пословање прелази на контролу по ризику. Уредне фирме добијајуједноставнији режим: мање документације, бржа плаћања, електронску проверу и јасна правила за пословање са повезаним лицима. Строжа контрола усмерава се на ризичне трансакције, прање новца, избегавање пореза и незаконито изношење капитала. Србија треба да штити финансијски систем, али не сме да кочи привреду која извози, привлачи девизе и послује на глобалном тржишту.

Фирме морају брже да долазе до финансирања на основу стварног пословања. Банкарски подаци, е-фактуре, пореска историја и историја плаћања користе се, уз сагласност фирме, као основ за бржи кредит, факторинг, обртни капитал и финансијско-технолошке услуге. Циљ је да добре фирме, посебно мала и средња предузећа, лакше добију новац за раст, ликвидност, извоз и нове инвестиције, уз пуну контролу над својим подацима.

Порески систем мора бити једноставан, предвидив и подстицајан за раст. Мора да подстиче инвестирање, извоз, раст компанија и уредно пословање. Зато је циљ да мале фирме добијуједноставнији режим: мање образаца, мање непотребних пријава, више унапред попуњених података и јаснија правила, без укидања права која већ имају. Пореска управа прелази на дигиталну контролу по ризику. Уредни обвезници имају мање контрола и бржу комуникацију са државом, а надзор се усмерава на ризичне трансакције, избегавање пореза, фантомске фирме и оне фирме које понављају прекршаје.

Компликоване грађевинске дозволе и споре процедуре ограничавају градњу и подижу цену квадрата. Србија зато уводи CEOP 2.0 - један дигитални поступак у ком инвеститор одмах види статус парцеле, планску намену, потребне услове, сагласности, прикључке, рокове и одговорне органе. Убрзање поступака не значи заобилажење имовинских, еколошких, безбедносних или других правила. Напротив: све провере улазе у један транспарентан систем, са јасним роковима, јавним трагом и одговорношћу сваког органа који учествује у поступку. Како би се откочио развој, неопходно је да Србија постане једна од европских земаља са најбжим путем до грађевинске дозволе и уређене градње.

Усвајање вештачке интелигенције постаје један од кључних извора конкурентности у наредној деценији. Србија зато уводи подршку малим и средњим предузећима за брзу примену АИ алата у свакодневном пословању. Фирме добијају ваучере, стручну подршку и готова решења за увођење АИ алата у производњу, продају, администрацију, корисничку подршку, контролу квалитета, планирање залиха и финансијско управљање. Циљ је да мала и средња предузећа смање трошкове, скрате време обављања послова, смање грешке и шкарт, отклоне оперативска уска грла и брже расту.

Иновације морају постати један од главних извора раста српске привреде. Реформе зато граде окружење у ком домаће компаније, стартапи, технолошке фирме и приватни капитал могу брзо да расту из Србије ка регионалном и европском тржишту. Држава уводиједноставнији регулаторни режим за иновативне фирме, бржи визни поступак за осниваче и високо квалификоване стручњаке, као и co-investment фонд у ком приватни капитал доноси инвестиционе одлуке. Циљ је успостављање правила, оквир за подршку финансирању и институционалну подршку у којима најбоље идеје, тимови и компаније могу брже да дођу до капитала, талената и тржишта.

Наука мора да постане један од извора нове технологије, продуктивности и раста привреде. Србија зато јача везу између факултета, института и компанија, kako би знање које се финансира јавним новцем брже долазило до примене у привреди. Факултети и институти задржавају академску аутономију, али део финансирања везује се за резултате примењених истраживања: патенте, прототипове, индустријске докторске студије, заједничке пројекте са компанијама, трансфер технологије и нове производе. Циљ је да Србија више знања претвара у производе, извоз, нове фирме и добро плаћена радна места.

Пољопривреда је велика развојна шанса Србије. Држава зато усмерава подршку у оно што повећава приносе, стабилност производње и вредност извоза: наводњавање, складиштење, прераду, стандарде квалитета и бољи приступ међународном тржишту. Подстицаји се везују и за конкретан резултат: већи принос, мање губитке, бољи квалитет, уговорени откуп, виши степен прераде и већи извоз. Циљ је да Србија извози више хране веће вредности, а не само сировину, и да мали произвођачи кроз задруге, прерађиваче и уређене ланце снабдевања добију сигурнији пласман и бољу цену.

Србија уводи заштиту стратешких природних ресурса. Сировине од националног значаја не смеју се извозити као сирова руда или концентрат, већ се морају прерадити пре извоза. Рударски пројекти могу се одобрити само ако испуњавају највише еколошке, здравствене, безбедносне и институционалне стандарде. Пројекти који носе висок ризик по животну средину, здравље људи, водне ресурсе или јавни интерес се заустављају. Циљ је да Србија своје природне ресурсе користи одговорно: са више домаће прераде, више контроле, више користи за грађане и без угрожавања здравља и животне средине.

Грађани и привреда добијају брзу и поуздану управу. Свака одлука, документ, дозвола, потврда или одговор мора бити достављен у законском року, електронским путем и без тога да странке обилазе шалтере. Уводи се јасна одговорност органа који касне. Грађанин и привредник више не смеју да зависе од веза, ургенција и личног познанства, већ од закона, рока и права на услугу.

Национална служба за запошљавање постаје активна служба за запошљавање, а не само евиденција незапослености. За сваку особу која тражи посао утврђује се профил вештина, препреке за запошљавање, могући послодавци и обука коју држава треба да организује или финансира. Сваки незапослени добија индивидуални план: саветовање, преквалификацију, доквалификацију, праксу, контакт са послодавцима и праћење исхода после запослења. Посебан фокус имају млади, жене ван тржишта рада, дугорочно незапослени, особе 50+, особе са инвалидитетом, Роми, радници чија занимања нестају и општини са високом незапосленошћу.

Ниједно дете не сме да заврши школу без основних знања, вештина и подршке за следећи корак: наставак школовања, запослење или стручно оспособљавање. Школе уводе систем раног препознавања ученика који су у ризику да напусте образовање. За свако такво дете прави се план подршке, уз рад школе, родитеља, педагога, психолога и локалних служби. Истовремено, школа мора да препозна таленте ученика и да им омогући додатни рад, менторство, такмичења, праксу и развој вештина.

Образовање мора бити заиста бесплатно иједнако доступно сваком детету. Успех ученика не сме да зависи од прихода породице, места становања или могућности да родитељи плаћају додатне трошкове. Школа обезбеђује основне услове за учење: бесплатне уџбенике, оброк, школску библиотеку, дигитални приступ и додатну подршку за децу из сиромашних породица и удаљених средина. Циљ је да свако дете има исту полазну шансу да учи, напредује и развије своје способности.

Школа мора да се окрене ономе што деца заиста знају и умеју. Настава се усмерава на разумевање, примену знања и основне вештине: читање са разумевањем, критичко мишљење, математику, научну писменост, логику и решавање проблема. Србија уводи редовно мерење стварног знања ученика, а не само броја обрађених лекција. Резултати се користе за унапређење наставе, додатну подршку ученицима и бољу обуку наставника. Истовремено, систем препознаје и развија најталентованије ученике кроз специјализоване програме, менторство и центре за истраживање, културу, технологију и спорт, по узору на најбоља искуства Истраживачке станице Петница.

Квалитет наставе зависи и од броја ученика у одељењу. Када наставник има више времена за свако дете, лакше одржава дисциплину, прати напредак и пружа додатну подршку ученицима којима је потребна. Број ученика у одељењима постепено се смањује, прво у школама, разредима и срединама где су образовни ризици највећи. Ова промена спроводи се уз већа улагања у школе: нове учионице, кабинете, лабораторије, фискултурне сале, безбедна школска дворишта и услове за целодневну наставу.

Наставнички позив мора поново да буде цењена, сигурна и добро плаћена професионална каријера. Запошљавање, напредовање и избор директора морају зависити од знања, рада и резултата, а не од политике и личних веза. Плате наставника боље се везују за стварну сложеност посла: рад у тежим срединама, дефицитарне предмете, менторство, разредно старешинство, додатну подршку ученицима и допринос резултатима школе. Циљ је да најбољи људи желе да уђу у просвету, остану у њој и имају јасан пут професионалног развоја.

Прекида се са праксама бесконачног држања наставника на одређено време, запошљавања преко везе и политичког утицаја на избор директора, школских одбора и пријем у радни однос. Школе морају да воде стручни и одговорни људи, изабрани на јавним конкурсима и по јасним критеријумима. Наставници добијају систем у ком се запошљавају, оцењују и напредују по знању, раду и резултатима, а не по партијској припадности.

Средње образовање мора да постане развојна основа земље. Гимназије се јачају као школе знања, критичког мишљења и добре припреме за факултете и савремене професије, са циљем да до 2030. више од 40% ученика похађа гимназијске програме. Средње стручно образовање се модернизује кроз проверу постојећих образовних профила, нове програме у складу са потребама привреде и дугорочан план развоја школа, опреме и наставника. Дуално образовање постоји са јасном и ограниченом образовном сврхом, квалитетним послодавцима, контролом од стране школа и министарства, менторима и пуном заштитом ученика од злоупотребе и јефтиног рада.

Вршњачко насиље се не може решавати само прописима и казнама. Свака школа мора да има развијен и применљив програм превенције насиља, подршке деци и рада са родитељима. Школе код ђака морају активно да развијају вештине за демократско друштво: емпатију, сарадњу, ненасилну комуникацију, решавање сукоба, дигиталну безбедност и поверење између ученика, наставника и родитеља. Резултати се мере на нивоу сваке школе: број пријављених случајева, брзина реаговања, подршка жртвама, рад са ученицима који врше насиље и поверење ученика да насиље могу безбедно да пријаве.

Државни универзитети морају поново да буду простор слободне мисли, академске аутономије и професионалног интегритета. Високо образовање се штити од политичког притиска, страначког мешања и злоупотребе институција. Универзитети добијају стабилно финансирање и институционалну заштиту, уз право да самостално одлучују о настави, истраживању, избору наставника и академском развоју. Истовремено, универзитети морају бити одговорни за квалитет студија, научне резултате, запошљивост дипломаца и поверење које имају у друштву.

Високо образовање мора да се врати знању, настави и истраживањима. Зауставља се инфлација диплома са сумњивих приватних универзитета иза којих не стоје стварно знање, академски рад и истраживачки капацитети. Приватни факултети могу да раде само ако испуњавају исте академске стандарде као и државне високошколске установе. Акредитација, наставни кадар, студијски програми, научни рад и услови студирања проверавају се по јасним и једнаким правилима. Држава мора да заштити квалитет високог образовања, али и студенте од лоших програма, накнадног затварања факултета и диплома које на тржишту рада и у друштву немају стварну вредност.

Јавно финансирање културе постаје предвидиво, професионално и транспарентно. Новац се додељује по програмима, квалитету, резултатима и јасним конкурсним правилима. Уводе се независне комисије, јавни критеријуми, образложене одлуке и обавезно објављивање резултата конкурса. Културне установе и независна сцена добијају стабилније финансирање, али и јасну одговорност за програме, публику и јавни интерес.

Србија добија развијену културну политику која културу враћа грађанима, школама и локалним заједницама. Обнављају се локални домови културе, библиотеке, биоскопи, галерије и други културни простори, посебно у срединама које данас немају редован приступ квалитетним садржајима. Држава, локалне самоуправе, установе културе, школе и независни уметници заједно развијају програме за децу, младе и грађане: позориште, филм, музику, књижевност, визуелну уметност, културно наслеђе и савремено стваралаштво.

Србија мора боље да користи европске културне фондове и да културу повеже са локалним развојем. Држава помаже установама културе, локалним самоуправама и независној сцени да припремају пројекте, повлаче средства из европских програма и развијају одрживе културне садржаје. Посебан приоритет је заштита угроженог културног наслеђа: обнова споменика, архива, музеја, библиотека и локалитета који пропадају. Култура се развија и као део креативне индустрије, туризма, образовања и дигиталне економије, kako би стварала нова радна места, јачала локалне заједнице и повећала видљивост Србије у Европи.

Јавни здравствени систем мора поново да постане конкурентан и сигуран послодавац. Србија мора да инвестира у задржавање лекара, медицинских сестара и техничара кроз веће плате, боље услове рада, јасан кадровски план и праведну расподелу посла. Повећање плата прати уређење система рада: транспарентна дежурства, прековремени рад, слободни дани, напредовање, стручна усавршавања и одлазак на конгресе. Руководиоци служби и здравствених установа бирају се по знању, искуству и резултатима, а не по партијској припадности. Посебан фокус је на примарној здравственој заштити, неразвијеним срединама и опоравку малих регионалних општих болница. Циљ је да бесплатна здравствена заштита остане доступна грађанима, а да здравствени радници имају разлог да остану у јавном систему.

Пацијент мора да добије здравствену услугу у року и да у сваком тренутку зна где је на листи чекања, колико чека, ко је одговоран за његово лечење и шта се дешава ако јавни систем не пружи услугу на време. Листе чекања морају да буду јединствен и јавно видљив систем за прегледе, дијагностику, интервенције и терапије, а не парцијална акција за неколико процедура. Уводе се јасни рокови, реалне норме, минимално време прегледа и одговорност установа за поштовање стандарда. Примарна здравствена заштита се јача како би решавала више проблема на првом нивоу и смањила непотребна упућивања специјалистима. Када јавни систем објективно не може да пружи услугу у року, РФЗО укључује приватне капацитете по јасним правилима, уз контролу квалитета и без додатног трошка за пацијента.

Дом здравља мора да буде центар здравља становништва, а не само место за упуте. Примарна здравствена заштита преузима активну улогу: позива грађане на скрининге, систематске и контролне прегледе, прати хроничне болеснике и решава више проблема на првом нивоу.  Уводе се јасна правила за упућивање специјалистима, како би се смањила непотребна упућивања и скратило чекање. Тимови примарне заштите који постижу боље исходе лечења, уз реалан број пацијената и довољно времена за преглед, добијају додатно вредновање и подршку.

Лечење пацијента не сме да зависи од појединачног лекара, установе или локалне праксе. Уводе се национални клинички путеви за најчешће и најскупље болести, са јасним корацима лечења, роковима, одговорношћу и мерљивим исходима. Квалитет лечења прати се кроз исходе за пацијента: тачну дијагнозу, време до терапије, успешност лечења, компликације, поновне пријеме и задовољство пацијената. РФЗО постепено прелази на плаћање вредности за пацијента, а не само историјских трошкова установа. Више новца добијају установе које лече квалитетно, ефикасно и у складу са клиничким стандардима.

Савремене терапије морају бити доступне брже, праведније и предвидљивије. Одлуке о увођењу лекова доносе се на основу медицинске користи за пацијента, цене и утицаја на буџет. За скупе терапије држава закључује уговоре са произвођачима по исходу, тако да произвођач преузима део одговорности ако лек не донесе очекивани резултат. Циљ је да пацијенти брже добију терапије које стварно помажу, а да РФЗО плаћа доказану вредност, а не само обећану корист.

Здравству је потребан додатни извор финансирања, али без угрожавањаједнаког приступа основном лечењу. Допунско осигурање може да покрива комфор, бржу административну услугу и додатне немедицинске погодности, али не сме да прескаче медицински приоритет у јавном систему. Приватни капацитети и допунско осигурање уређују се по јасним правилима РФЗО, уз контролу квалитета, сукоба интереса и трошкова за пацијента. Јавна и приватна пракса се фазно раздвајају како би јавни систем остао основа здравствене заштите, а приватни сектор допуна тамо где може да помогне без нарушавањаједнакости.

Србија мора значајно да повећа број трансплантација и доступност лечења за пацијенте који чекају орган. Уводе се европски стандарди донорства, јасна организација трансплантационог система и боља координација болница, листа чекања и донорских тимова. Држава развија систем идентификације донора, едукације здравствених радника, информисања грађана и транспарентног вођења листа чекања. Србија се припрема за приступање Еуротранспланту и другим међународним мрежама за размену органа, како би пацијенти имали већу шансу да на време добију лечење.

Србија мора да смањи смртност од малигних болести кроз рано откривање, брзу дијагностику и правовремено лечење. Скрининг програми за најчешће карциноме постају организовани систем: држава позива грађане, прати одзив, објављује резултате и одговорна је ако се пацијент изгуби у систему. Уводе се јасни онколошки путеви: рок за дијагностику, рок за почетак терапије, мултидисциплинарни тим, праћење исхода иједнака доступност лечења у целој Србији. Пацијент мора да зна где се лечи, ко води његов случај, који је следећи корак и колико се чека. Савремена онколошка терапија, радиотерапија, дијагностика и палијативна нега морају бити доступни по медицинском приоритету, а не по месту становања, личним везама или способности пацијента да сам плати лечење.

Сваки грађанин мора да има доступног лекара, специјалисту и здравствену услугу, без обзира на место становања. Држава уводи посебан план за средине у којима недостају лекари, педијатри, гинеколози, стоматолози, психијатри и други дефицитарни кадрови. Уводе се подстицаји за рад у неразвијеним и удаљеним срединама: већа плата, службени стан, плаћена специјализација, јасно напредовање и бољи услови рада. Мале опште болнице, домови здравља и амбуланте добијају опрему, кадровски план и подршку већих клиничких центара. Телемедицина, мобилни тимови и гостујући специјалисти користе се да пацијент не мора за сваку услугу да путује у Београд, Нови Сад, Ниш или Крагујевац. Циљ је да место становања не одлучује о томе колико ће неко чекати, колико ће платити и да ли ће на време добити лечење.

Сваки пацијент са тешком и неизлечивом болешћу мора да има доступну, квалитетну и достојанствену палијативну негу. Палијативна заштита се развија у домовима здравља, општим болницама, клиничким центрима и кроз кућне тимове, како пацијент не би остао без неге када активно лечење више није довољно. Уводе се јасни протоколи за контролу бола, психолошку подршку, негу у кући, комуникацију са породицом и планирање последње фазе лечења. Посебна подршка обезбеђује се породицама које брину о тешко оболелима: саветовање, обука, предах нега и доступан контакт са здравственим тимом. Циљ је да пацијент не буде препуштен породици и случају, већ да до краја има негу, контролу симптома, људско достојанство и подршку система.

Сви грађани Србије морају да имају правовремен иједнак приступ безбедним, ефикасним и савременим терапијама, без обзира на место становања или материјални статус. Лечење не сме да зависи од тога да ли пацијент живи у великом центру, има личне везе или може сам да плати лек. Уводи се јасан систем процене и увођења терапија: медицинска корист, безбедност, цена, утицај на буџет и стварни исходи лечења. РФЗО обезбеђује да терапије које доказано помажу буду доступне пацијентима по медицинском приоритету, узједнака правила у целој земљи. Посебно се уређује доступност терапија за ретке болести, малигне болести, хроничне болести и стања где кашњење лечења значајно погоршава исход. Циљ је да пацијент добије прави лек на време, у систему који је предвидљив, праведан и финансијски одржив.

Србија уводи модел приступачног становања за младе породице. Циљ је изградња и обезбеђивање најмање 5.000 домова годишње кроз јавне и локалне стамбене фондове, субвенционисану градњу, адаптацију празних објеката и партнерство са приватним инвеститорима под правилима јавног интереса. Програм повећава понуду станова за живот: кроз јавно земљиште, приступачне закупнине, закуп са правом откупа, обавезне приступачне стамбене квоте и нова насеља планирана заједно са вртићима, школама, домовима здравља, зеленилом, јавним превозом и комуналном инфраструктуром. ЦЕОП 2.0 повезује урбанистичке планове, грађевинске дозволе, инфраструктурне услове, обавезе инвеститора, рокове јавних предузећа и јавну контролу реализације, kako би се станови градили брже, законито и тамо где постоје услови за нормалан живот.

Родитељи мале деце добијају право да траже флексибилан рад: рад од куће, клизно радно време, скраћено радно време или другачији распоред рада, када природа посла то дозвољава. Послодавац не мора увек да одобри захтев, али мора да одговори писано, у разумном року и са јасним образложењем. Одбијање флексибилног рада не сме бити прикривена дискриминација родитеља, посебно мајки, нити разлог за кажњавање у плати, напредовању или сигурности посла. Циљ је да родитељи могу да ускладе рад и бригу о деци, а да се истовремено не уведу правила која би послодавце одвраћала од запошљавања жена.

Новчана социјална помоћ, дечији додатак, хитна помоћ и локалне услуге морају бити доступнији грађанима који немају довољно за основни живот. Подршка се усмерава ка деци у сиромаштву, особама са инвалидитетом, старима без породичне подршке, самохраним родитељима, породицама са ниским приходима и људима који данас испадају из система због преуских правила, аутоматских одлука или недоступних услуга у својој општини. Циљ је да социјална заштита стигне до оних којима је стварно потребна, брже, праведније и без понижавајуће бирократије.

Пензионери морају да живе од своје пензије, а не од једнократних помоћи, попуста и политичке милостиње. Држава исправља неправду према пензионерима којима су пензије биле умањене и уводи најнижу пензију од које може да се преживи. Пензије се усклађују предвидиво и праведно, тако да прате трошкове живота и раст зарада. Старији људи добијају бољу доступност лекова, лечења, кућне неге и социјалне подршке, без обзира на то да ли живе у великом граду, малом месту или селу. Циљ је да старост не значи сиромаштво, зависност од породице или чекање на политичку помоћ, већ сигуран приход, доступно здравство и достојанствен живот.

Родитељи и старатељи деце са сметњама у развоју и особа са тешкоћама добијају признат статус неговатеља. Држава признаје рад који они свакодневно обављају у кући и обезбеђује месечну накнаду, уплату доприноса и право на одмор, саветовање и стручну подршку. Подршка се везује за стварне потребе детета или особе којој је нега потребна: степен подршке, број сати неге, здравствено стање и могућност породице да сама обезбеди помоћ. Циљ је да породице које носе најтежи терет не буду препуштене саме себи, већ да имају приход, права и системску подршку државе.

Сваки радник у Србији мора да буде заштићен снажним радним правом: у фабрици, трговини, услугама, агенцијском раду, платформском раду, сезонским пословима и као страни радник у Србији. Радник мора да има пристојну зараду, јасан уговор, уређено радно време, плаћен прековремени рад, безбедне услове рада и заштиту од злоупотреба. Држава јача инспекцију рада, контролу исплате зарада, заштиту од рада „на црно", злоупотребе уговора и притисака на раднике. Посебна правила уводе се за нове и ризичне облике рада: агенцијски рад, платформски рад, сезонски рад и рад страних радника. Циљ је да сваки радник има основна права, без обзира на то како је формално ангажован и код кога ради.

Место у вртићу је гарантовано право детета. Свако дете мора да добије место у јаслицама, вртићу или акредитованом програму раног развоја, без обзира на приход породице, место становања или радни статус родитеља. Држава и локалне самоуправе праве план ширења капацитета: нови вртићи, адаптација постојећих објеката, укључивање акредитованих приватних и непрофитних програма и јасни рокови за упис. Тамо где место није одмах доступно, родитељ добија ваучер који покрива реалан трошак услуге. Циљ је да родитељи мале деце могу да раде, да породице добију стварну подршку, а да деца пре поласка у школу имајуједнаку шансу за развој, учење и социјализацију.

Родитељство не сме да остане претежно на терету мајке, нити да буде разлог за дискриминацију жена на тржишту рада. Очеви добијају стварно право и подстицај да користе родитељско одсуство и активно учествују у бризи о детету. Уводи се флексибилније коришћење родитељског одсуства: део одсуства може да користи мајка, део отац, а део се може распоредити у складу са потребама породице и развојем детета. Посебан део одсуства резервише се за очеве, kako би брига о деци постала заједничка породична и друштвена одговорност. Циљ је да се жене мање дискриминишу при запошљавању и напредовању, да се родитељи лакше врате на посао и да породице добију више слободе у организовању живота после рођења детета.

Порески систем мора да препозна породицу и домаћинство, а не само појединца. Исти приход нема исту вредност за самца и за породицу која издржава децу, јер стварна економска снага зависи од броја чланова домаћинства и издржаваних лица. Уводи се породични порески модел у ком породице са децом имају нижу ефективну стопу пореза. Пореско оптерећење се прилагођава броју деце и издржаваних чланова, тако да систем праведније третира породице које носе веће трошкове живота. Циљ је да пореска политика подржи родитељство, повећа расположиви приход породица са децом и смањи притисак на домаћинства која живе од једне или две зараде.

Парови и појединци који желе дете добијају јасан, брз и финансијски доступан пут до вантелесне оплодње и очувања плодности. Држава финансира комплетан медицински оправдан поступак, без скривених трошкова и непотребног одлагања. Уводе се обавезни рокови за сваки корак: 30 дана за prvi преглед, 60 дана за дијагностику, 15 дана за одлуку комисије и највише 90 дана до почетка поступка. Иста правила важе у јавним установама и акредитованим приватним клиникама које раде о трошку државе. Успоставља се национални регистар исхода по клиникама, kako би пацијенти и држава знали колико је поступака урађено, какви су резултати и где је потребно унапредити квалитет. За онколошке пацијенте и друге особе чије лечење може угрозити плодност уводи се брз пут за очување репродуктивног материјала пре почетка терапије.

Заштита деце мора бити важнија од прихода од коцкања, толерисања насиља и комерцијализације друштвене патологије. Коцкање, насиље на јавним догађајима, доступност алкохола и наркотика малолетницима и ризичне активности за децу третирају се као питање заштите деце, породице и јавног здравља. Држава смањује доступност и агресивно оглашавање коцкања, посебно у близини школа, спортских терена, садржаја за младе и у дигиталном простору. Пооштрава се контрола продаје алкохола и наркотика малолетницима, уз јасну одговорност продавца, организатора, локалне самоуправе и инспекција. Уводе се јасна правила за прекид јавних догађаја у случају насиља, угрожавања деце или поновљеног увредљивог скандирања. Школе, родитељи и локалне службе добијају системску едукацију о зависностима, дигиталним ризицима, насиљу и заштити деце. Медијски простор не сме да нормализује, промовише или претвара у забаву лица правоснажно осуђена за најтежа кривична дела, посебно када такво појављивање утиче на децу, жртве и јавну културу насиља.

Грађани Србије који живе у иностранству морају да имају брз, предвидљив и доступан однос са својом државом. Конзуларне услуге се модернизују тако да документи, уверења, пријаве, заказивања и информације буду доступни дигитално, јасно и без непотребног чекања. Уводи се јединствени портал за дијаспору, са прегледом права, рокова, такси, потребне документације и статуса сваког предмета. Конзулати добијају бољу организацију рада, електронско заказивање, бржу комуникацију и обавезу да грађанину одговоре у јасном року. Циљ је да грађани Србије у иностранству лакше остварују права, добијају документа, решавају статусна питања и остану повезани са Србијом без понижавајуће бирократије и осећаја да су препуштени сами себи.

Повратници из дијаспоре добијају јасан административни пут за повратак у Србију. Држава успоставља један поступак кроз који се решавају документа, пребивалиште, порески статус, здравствено осигурање, упис деце у школу, признавање диплома, запошљавање и покретање бизниса. Уводи се јединствени портал и контакт тачка за повратнике, са прегледом свих корака, рокова, потребне документације и статуса предмета. Посебно се убрзавају поступци за породице са децом, стручњаке, предузетнике и људе који се враћају са намером да раде, инвестирају или отворе фирму у Србији. Циљ је да повратак у Србију не буде административна ноћна мора, већ организован, брз и предвидљив процес који људима омогућава да се одмах укључе у живот, рад и привреду земље.

Чланство у Европској унији постаје приоритетни спољнополитички државни циљ. Србија добија јасан план за завршетак кључних обавеза до 2030. године: владавина права, независне институције, борба против корупције, слободни медији, усклађивање закона и примена европских стандарда. За сваки преговарачки кластер одређују се носилац, тим, рокови, обавезе и јавни показатељи напретка. Влада jednom месечно разматра стање европских интеграција, а грађани на јавном порталу могу да виде шта је урађено, шта касни и ко је одговоран. Циљ је да Србија престане да користи европске интеграције као празну политичку поруку и да их претвори у конкретан државни посао са људима, роковима и резултатима.

Амбасаде и конзулати поново постају професионална служба државе и њених грађана. Србију у иностранству морају да представљају људи који знају језике, разумеју међународну политику, познају земљу у којој раде и умеју да штите политичке, економске и безбедносне интересе Србије. Уводе се јасни критеријуми за дипломатска и конзуларна именовања: професионално искуство, знање језика, познавање спољне политике, економске дипломатије и конзуларног рада. Политичка именовања могућа су само изузетно, уз јавно образложење и проверу стручности. Циљ је да дипломатија престане да буде простор за партијске синекуре и да постане озбиљан државни инструмент за европске интеграције, заштиту грађана у иностранству, привлачење инвестиција, отварање тржишта и јачање међународног положаја Србије.

Србија мора да води јасну, предвидљиву и одговорну спољну политику. Држава више не сме да шаље једну поруку Бриселу, другу домаћој јавности, а трећу другим светским центрима. Спољна политика се усклађује са стратешким циљем да Србија постане чланица Европске уније. То значи јасне ставове, усклађивање са европском спољном и безбедносном политиком, поуздане односе са партнерима и прекид политике двосмислености. Циљ је да Србија постане озбиљна и предвидљива европска држава, која зна где иде, шта заступа и како штити своје интересе.

Србија треба да буде сидро стабилности у региону. То значи проактивно решавање отворених питања, редован политички дијалог и практичну сарадњу са суседима у областима које директно утичу на живот грађана. Регионална сарадња усмерава се на економију, инфраструктуру, енергетику, трговину, безбедност, заштиту мањина, борбу против организованог криминала и брже кретање људи, робе и услуга. Стабилан регион значи више предвидљивости, више инвестиција, више радних места и бољи живот за грађане Србије и целог региона.

Дипломатија мора да помаже експанзију домаће привреде на европска и светска тржишта. Амбасаде и конзулати добијају задатак да отварају врата за извоз, инвестиције, размену технологије, научну сарадњу и повезивање домаћих фирми са страним партнерима. Економска дипломатија постаје мерљив део рада дипломатске мреже: број отворених контаката, подржаних извозних послова, инвестиционих прилика, технолошких партнерстава, научних пројеката и наступа домаћих компанија на важним тржиштима. Циљ је да Србија своју дипломатску мрежу користи као инструмент привредног раста, већег извоза, нових инвестиција и бољег међународног позиционирања домаћих компанија.

Србија уводи фискалну кочницу која спречава политичаре да хронично пробијају дефицит, гомилају јавни дуг и користе текућу потрошњу за краткорочни политички рејтинг. У буџетску политику уводе се јачи законски лимити за дефицит, јавни дуг, раст текуће потрошње и преузимање нових обавеза. Ако буџет пробије законске оквире, аутоматски се покреће корекција расхода и Влада мора да предложи мере за враћање јавних финансија у дозвољене границе. Буџетска резерва више не сме да служи за предизборне, дискреционе и политички мотивисане исплате. Свака употреба резерве мора бити образложена, јавно објављена и везана за стварне ванредне потребе државе.

Буџет државе мора да постане транспарентан, читљив и разумљив документ, а не затворен систем који разумеју само службеници Министарства финансија. Грађани, новинари, привреда и Народна скупштина добијајуједноставан увид у планиране приходе и расходе, извршење буџета, јавни дуг, гаранције, субвенције, буџетску резерву, пореске олакшице и фискалне ризике. Уводи се јавни буџетски портал на ком се види kako се новац планира, коме се додељује, колико је потрошено, шта касни и које обавезе држава преузима за наредне године. Циљ је да јавни новац буде под сталном контролом грађана, институција и јавности.

Сваки велики капитални пројекат државе, локалне самоуправе и јавног предузећа пролази кроз стандардизовану јавну инвестициону процедуру: припрему, анализу трошкова и користи, одлуку о финансирању, јавну набавку, реализацију и завршну евалуацију. Пројекти се рангирају према користи коју доносе грађанима, стратешком значају за развој, спремности за реализацију, доступном фискалном простору и ризицима по буџет. Новац се усмерава у пројекте који имају јасну вредност, решену документацију, обезбеђено финансирање и мерљив ефекат на квалитет живота, привреду и инфраструктуру. Циљ је да капиталне инвестиције престану да буду списак политичких жеља и постану уређен јавни инвестициони систем у ком се зна шта се гради, зашто се гради, колико кошта, ко је одговоран и шта грађани добијају.

Ниједна нова скупа политика не сме бити усвојена без јасног извора финансирања. Свака нова мера мора да покаже колико кошта, из којих прихода или уштеда се плаћа и какав ефекат доноси грађанима, привреди или јавним услугама. Новац се преусмерава са програма koji немају резултат на програме koji дају мерљив ефекат. Уводи се обавезна фискална компензација: нова трајна потрошња може се увести само ако је покривена новим приходом, уштедом или укидањем мање ефикасног расхода. Циљ је да држава престане да шири обавезе без покрића и да сваки динар буџета буде усмерен тамо где доноси највећу јавну корист.

Држава више не сме да спасава јавна предузећа, велике инвеститоре и политички повезане фирме без јасног фискалног теста. Свака интервенција државе мора да покаже коме помаже, koji проблем решава, колико кошта, koje ризике преузима буџет и када се држава повлачи. Помоћ може бити одобрена само ако постоји јасан јавни интерес, мерљив циљ, ограничен рок, план реструктурирања и излазна стратегија. Забрањују се отворене субвенције, гаранције и преузимање дугова без анализе ефеката и одговорности руководства. Циљ је да буџет престане да покрива лоше управљање, политичке договоре и приватне губитке, а да јавни новац буде заштићен од неодговорних интервенција.