План за ослобађање заробљене државе
Првих 100 дана
Свим грађанима Србије, међународним партнерима и привредницима шаљемо сигнал да је држава променила свој правац. Затим транспарентно доносимо законе којима се систем ослобађа партијских стега – слободни и поштени избори, слободни и одговорни медији, ефикасна државна администрација у служби грађана, јавни сектор по мери човека и темељи јаке домаће привреде. Крај заробљене државе.
24 сата
Старт реформи
Прва 24 сата показују да Србија више није партијски плен, већ држава која служи грађанима и одговара закону. Нова власт првог дана преузима контролу над кључним полугама заробљене државе: безбедносним сектором, БИА, МУП-ом, јавним предузећима, великим државним уговорима и токовима јавног новца. Циљ је јасан: институције морају да раде за грађане, а не заједну странку. Први дан није симболика. То је оперативни прекид са системом притисака, уцена, корупције и партијске контроле. Одмах се штити документација, отварају највећи уговори, заустављају спорне одлуке, уводи јавни надзор и покрећу институције да раде свој посао. После 14 година разарања институција, Србија већ првог дана шаље јасну поруку грађанима, привреди и међународним партнерима: земља мења правац. Држава се враћа под контролу закона. Јавни новац се враћа под контролу грађана. Власт се враћа у оквир одговорности. Нова власт има четири године да спроведе реформе које су услов нормалног живота, правне сигурности, економског раста и европске Србије. Али промена почиње првог дана: одлукама које показују да више нема недодирљивих, тајних уговора, партијске државе и власти изнад закона.
7 дана
Пресек стања
У првих седам дана нова власт прелази са првих ургентних резова на постављање темеља за промену система. Влада одмах утврђује стварно стање државе: тајне уговоре, преузете обавезе, скривене расходе, в.д. именовања, дискреционе исплате, субвенције, јавне набавке и сва плаћања медијима из републичког, покрајинског, локалног и јавнопредузетничког новца. После 14 година тајних уговора, партијског управљања буџетом и сакривања јавног новца, грађани добијају први службени пресек затеченог стања. Јавност мора да види колико је новца потрошено, које су обавезе преузете, где су највећи фискални и правни ризици и који послови одмах улазе у ревизију. У истој недељи почиње ванредни надзор над највећим инфраструктурним пројектима. Проверавају се уговори, анекси, дозволе, рокови, квалитет радова, технички надзор, безбедност објеката, извршена плаћања и одговорна лица. Порука јеједноставна: више нема сакривених папира, намештених послова и јавног новца без јавне контроле. Од прве недеље држава почиње да ради под светлом јавности, са јасним роковима, одговорним лицима и трагом сваке одлуке.
30 дана
Почетак нове државе
Првих 30 дана претвара хитне одлуке у конкретне планове, законске предлоге и прве видљиве користи за грађане. Држава одмах улази у проблеме које људи свакодневно осећају: листе чекања у здравству, скривене трошкове школовања, недостатак места у вртићима и намете који оптерећују грађане и привреду. Први месец служи да се утврди стварно стање, објаве подаци, одреде рокови и покрену решења. После 30 дана грађани морају да виде где су стварне листе чекања, шта се све наплаћује кроз парафискалне намете, колики су скривени трошкови школовања и у којим општинама недостају места у вртићима. Проблеми више не смеју да се крију иза нетачних евиденција, затворених база, нејасних надлежности и непотпуне документације. У здравству почиње ревизија листа чекања и припрема правила да пацијент добије услугу у приватној установи када држава не може да је пружи у прописаном року. У образовању почиње план за бесплатне уџбенике, школски оброк и смањење трошкова које родитељи данас плаћају из свог џепа. У породичној политици покреће се национални програм изградње и проширења мреже вртића. Истовремено, Влада упућује Народној скупштини прве реформске законе који закључавају промену система: изборни и медијски пакет, ограничење в.д. статуса, нова правила за јавно-приватна партнерства, закон о БИА, закон о јавном сервису и закон о специјалном тужиоцу за високу корупцију. Први месец не решава све проблеме. Али поставља ново правило: држава више не сме да сакрива стварно стање. Сваки велики проблем добија јавну евиденцију, носиоца, рок, план решавања и мерљив резултат.
100 дана
Закључавање промена
После 100 дана мора бити јасно да промена није само смена власти, већ демонтажа система који је заробио државу. У овом року нова власт прелази са кризне контроле на прве велике реформе. Центри старог система више не смеју да имају моћ да коче промене, сакривају документа, контролишу институције, притискају медије, намештају послове и управљају јавним новцем као партијском касом. У првих 100 дана усвајају се кључни закони и успостављају нови системи: специјално тужилаштво за високу корупцију, Фонд за повраћај опљачканог новца, професионални РИК, нови РЕМ, јавни конкурси за професионални менаџмент у јавним предузећима и нови систем субвенција за домаће и стране компаније. Укидају се lex specialis закони који су служили за заобилажење редовних процедура, јавних набавки, планске контроле и одговорности. Велики државни послови враћају се у редован правни режим: јавни уговори, јавни рокови, јавна цена, јавна контрола. Привреда добија прво растерећење кроз сечу парафискалних намета и уклањање сувишних прописа који гуше пословање. Нови систем субвенција усмерава јавни новац ка иновацијама, продуктивности, новим технологијама, извозу и домаћим ланцима добављача. Истовремено, држава почиње да зауставља одлазак кључних људи из просвете и здравства. Повећање плата наставницима, лекарима, медицинским сестрама и другим дефицитарним кадровима постаје први корак у обнови јавних служби без којих нема нормалног живота. После 100 дана Србија мора да има ново правило: избори, јавни новац и државне институције више не смеју бити под контролом партије, притисака и уцена. Држава се враћа закону, грађанима и јавном интересу.